Those nights kept me alive

Ljeto je polako završavalo.
Bili smo sve češće zajedno i sve više se zbližavali. I ja i Laura bile smo užasnute od same pomisli na to da Danijel uskoro mora otići. Ali na naše iznenađenje....dogodilo se nešto apsolutno neočekivano...nešto zbog čega sam se osjećala kao da proživljavam radnju nekog filma. Danijel i njegova mama preselili su se u naš grad. I krenuo je s nama u školu !!!! Taj nevjerojatan splet okolnosti koji se dogodio naravno u našu korist me totalno bacio u razmišljanje. Stigla je jesen...zajedno smo išli u školu iz škole...poslije škole, prije škole...praktički smo nas 3 živjeli zajedno. SVE smo radili zajedno. Nikada nisam mislila da ću ikada biti tako bliska s nekime. Negdje oko 7 sati navečer bili smo kod mene u stanu nas 3....Lauru je zvala mama da mora otići kod bake na jednu noć jer joj je bilo loše...a tu večer nas 3 smo trebali spavati kod mene. Laura je zabrinuto otišla ja i Danijel smo ostali sami i igrali karte. Pričali smo neko vrijeme...a onda je nastala neugodna tišina jer je moj otac ušao u sobu i shvatio da sam sama s Danijelom u sobi u 11 sati na večer. Pitao je gdje je Laura na što sam ja odgovorila istinom. Isto tako je pitao čudnim pogledom da li će Danijel spavati kod mene...na što sam ja odgovorila da hoće...a on se od sramote pokrio po glavi plavom dekicom i zahihotao se. Moj otac se nasmijao i rekao da nebudemo dugo budni i na izlazu nije zatvorio do kraja vrata "za svaki slučaj " hahhaha
Prišla sam Danijelu i otkrila ga....a on je bio sav crven i smješkao mi se zbunjeno. Primila sam ga za ruku da ustane...ali bila sam malo pre blizu...i kada je ustao moje čelo je udarilo u njegova prsa ( da..bio je jako visok). Nastao je jako neugodan trenutak pošto smo bili u malo prečudnom položaju za prijatelje. On je širom otvorio oči i počeo skakutati po sobi da izbjegne ovu neugodnu situaciju, iako je time stvorio još čudniju. Ja sam se srušila na pod od smijeha,a on me promatrao držeći šlapu od moga tate u ruci koji je panično zgrabio kada je ugledao komarca. Nakon nekog vremena otišli smo spavati. On je spavao na madracu na podu odmah pored mog kreveta. Neko vrijeme smo pričali...a onda ušutili i "spavali". Ja cijelu noć nisam spavala zbog spoznaje da smo ja i on sami u sobi.....znala sam da je i on budan. Bližilo se jutro...a ja sam još uvjek bila budna. Negdje oko 3 ujutro....pogledala sam ga i primjetila kako grli svoju plavu dekicu držeći lice duboko u jastuku. Ustala sam u sjedeći položaj i počela se smijati. On je naglo podigao glavu i udahnuo zrak. Pogledao me i pitao u čudu: " Ti si još budna????!!!! " Rekla sam mu kao što vidiš...jesam. Odlučili smo ostaviti spavanje za drugi put i zabavljati se. Sjela sam pored njega na madrac i upalila malu lampicu. Pokazala sam mu pjesme koje pišem...i bilo mi je jako drago što su mu se svidjele. Noć nam je jako brzo prošla jer smo cijelo vrijeme pričali....prije nego što smo shvatili došlo je 8 sati u jutro. Odlučili smo otići u jutarnju šetnju i na zajednički doručak.

U ovom blogu ću pisat o osobi koju sam upoznala prije 3 godine točno na današnji dan...o osobi koja je zauvijek promijenila moj život. Tada smo imali 15 godina. Ljeto je završavalo...nikada nisam imala puno prijatelja tako da sam ga provela većinom u kući ili sa jednom jedinom prijateljicom. Ali to ljeto je bilo naj čudnije ikad. Moja najbolja i jedina prijateljica Laura došla je oko 1 sat popodne kod mene,kao i obično...malo smo pričale,popile kavu i onda mi je rekla da je prije par dana stigao njen rođak iz Rijeke i da bi ona jako voljela da se upoznamo zbog toga što smatra da smo nas 3 doista slični (on je također slušao metal i gothic). Pričala mi je o njemu gotovo sat vremena...činio mi se kao u redu dečko i pristala sam da se navečer nađemo s njim ( ali i iz sažaljenja jer mi je rekla da je jako samotan i čudan). Oko 9 sati sam se našla s Laurom na našem starom mjestu i čekale smo ga nekih 10 minuta. Sjedile smo na niskom zidiću i slušale muziku. Onda sam uočila njega. Nisam ga dobro vidjela zbog mraka. Bio je sav u crnom i hodao je uspravno i sigurno. Kada se približio dovoljno da mu mogu vidjeti lice odmah sam zamjetila da ima magične plave oči. Pozdravio je Lauru...zatim se okrenuo prema meni...pružio mi ruku i rekao : " Ja sam Daniel " i slatko se nasmijao. Ja sam ustala i primila ga za ruku i jedva izgovorila : "Vanesa" i nasmijala se tako blesavo da sam skoro umrla od sramote. Sjedili smo tamo nekih pola sata....malo smo pričali...i moram priznati da me se jako dojmio. Imao je smirujući i dubok glas...riječi je izgovarao sigurno...imao je čvrste stavove, bio je inteligentan,individualan,tolerantan prema raznolikošću,veoma maštovit, sa tendencijom prema intelektualizmu i pomalo sklon kriticizmu. U svakom slučaju bio je nadasve zanimljiva i pomalo misteriozna pojava. Ali najviše me se dojmilo kada je rekao : " ja sebe ne smatram posebnim i drugačijim zbog crne odjeće i par rupa na koljenu....ja sebe smatram posebnim zato što sam ja JA" Kasnije smo još napravili krug po parku i onda sam ja morala ići. Otpratili su me skroz do vrata. Pozdravili smo se i odmah dogovorili sljedeći sastanak. Nas troje smo se tako dobro slagali....pričali smo o svemu,postali smo nerazdvojni u samo tjedan dana...imala sam osjećaj kao da ga poznajem cijeli život. Sve češće smo se sastajali,odlazili u šetnje...tada sam saznala da nije toliko "ukočen" kako se činio...imao je jako dobar smisao za humor...volio se šaliti i glupirati (naravno do određenih granica). On je zapravo bio najzanimljivija osoba koji sam IKAD upoznala. Pošto smo ja i Laura stalno bile same ovo nam je bilo potpuno novo (pozitivno) iskustvo. Ovu moju nazovimo ju " životnom pričom" ću pisati i par postova...jer se stvarno ima puno za ispričati,tako da mislim da je ovo za prvi post dovoljno